Noc

Noc, Noc, zvezde i ti. U sobi se cuju samo monotoni otkucaji sata. Potsecaju da vreme ide, prolazi, leti. Sapucu da je leto svakoga trenutka sve blize. Da, a opet tako daleko.

Sedim na peci i gledam u tamu dvorista. Ulicne svetiljke prosule su svoje iskrice po krovu garaza i delovima dvorista, ali ne uspevaju da razbiju tamu noci. Tek po koji prozor jos svetluca od raznobojnih lampica. Drvece mi mirno dozvoljava da sve to posmatram kroz mrezu njihovih ogolelih grana. Zvezde trepere svojom srebrnastom svetloscu i pokusavaju nesto da mi kazu, poruce, ali daljina. Da, opet daljina. Zasto su sve lepe stvari tako daleke, nedostupne? Zbog cega je leto tako daleko? Zbog cega . . . ? Pitanja. Opet pitanja.

A ja sedim na toploj peci i u mislima, secanjima, u snovima pokusavam da nadjem odgovore. Najlepsi su oni koje mi daju masta i snovi. Najlakse se prihvataju kao oni pravi. Sanjam setnju sa rukom u necijoj ruci dok nas zvezde prate. Mastam o veceri uz svece i odmoru sa glavom u necijem krilu dok mi mrsi kosu i prica, prica. Glas. A taj glas kao sumor vode sa izvora, kao saputanje lisca na povetarcu ispunjava sobu, ispunjava moje srce. S vremena na vreme na moje usne se spusti poljubac. Vreo, dug, nezan. Mastanja, snovi, a stvarnost? A stvarnost je daljina, tama, noc.

Gledam u noc, sedim na toploj peci i uporno pokusavam da odgonetnem sta to zvezde pokusavaju da mi poruce. A ti? Ako ti razumes njihov jezik reci ce ti da mislim na tebe, da sanjam tvoje poljupce, da zelim da se budim pored tebe. Reci ce ti . . . Ne, nece ti nista reci jer je to sve samo san jednog usamljenog srca.

By DeeDee  (02.01.2003.)