Be Happy - Budi Srecna / Srecan

The sun was forgetting to entertain us with his light and bright colors today. The sky, instead of his beautiful, happy, blue uniforms for today decided leaden gray. But it should not to involve us in their drab. So, look around and cheer up, with your cheerful walls, with "someone's" beautiful words, messages from the phone, with "someone's" gentle hand, with your dreams. Dive into the depths of "someone's" eyes; get drunk in the "someone's" words and. . . And BE HAPPY!!!!!

-----------------------------------------------------

Sunce je danas zaboravilao da nas uveseljava svojim svetlom i jarkim bojama, a nebo se umesto svoje divne, vesele, plave odore za danas odlucilo za olovno sivu. Ali, to ne bi trebalo da i nas uvuce u svoje sivilo. Zato pogledaj oko sebe i neka te oraspoloze tvoji veseli zidovi, "necije"  lepe reci, poruke sa telefona, "necija" nezna ruka, tvoji snovi. Zaroni u dubinu "necijih" ociju, opi se "necijin"  recima i. . .  I budi SRECNA

By DeeDee

Letter - Pismo

   
  Hi, dragi moj daleki prijatelju!

Postajes mi sve blizi pa verujem da ti nece smetati sto ti pisem. Mozda ce te  cak i obradovati kao sto mene raduje svaka tvoja rec.

Zamisli sta mi se desilo. Pre neki dan sam dobila na poklon lepu mirisnu ruzu sa severa. Greju je topli pozdravi pa je sveza stigla do mene. Da, a cak mi nije ni rodjendan. Njene nezne roze latice su se skrasile u mom srcu da ne bi svenule. Kako je samo darodavac pazljivo izabrao cvet slusajuci sta pricam. Nema svako taj dar. Cvet-– prijateljstvo, ruza - ? . . . poklon-– paznja. Kako sastaviti sliku od bezbroj puzzle delica? Taman ushiceno pomislis da si pri kraju jednog motiva slike kad primetis da ti fali bas onaj jedan kljucni delic koji povezuje ovaj motiv sa sledecim, a slika je veeelika, oslikava zivot. I kako onda donositi zakljucke? Koji su oni pravi, tacni? Pitanja. Koliko samo pitanja ostaje bez odgovora, a koliko tek njih ne znamo da postavimo pravoj osobi. Nekad pitanje zakopamo u nasoj dusi jer se plasimo odgovora, a nekada misleci da ga znamo pitanje i ne postavimo. A, da li je  taj nas zakljucak bas onaj pravi odgovor na to pitanje? Ne. Da. Da. Ne. Nikada necemo otkriti.

A ruza? Zivi spokojno u jednom kutku moga srca. Mirno razvija svoje latice, a mirisom kao od magle stvara lik: crna kosa, zelene oci, dugi nezni prsti, . . .  Ali, . . .  lik se brzo gubi, rasprsuje u hiljadama molekula prostora, vremena i daljine.

By DeeDee

Crvenkapa u stihu i Koza i 7 jarica - kozlica u stihu

Kao mala cesto sam trazila bas ovakvu verziju poznate bajke Crvankapa. Znala sam je i napamet, ali vremenom sam zaboravila. Konacno sam uspela negde da nadjem ovu verziju, pa procitejte i vi

CRVENKAPA

Crvenkapi reče mati:
Kroz šumu ćeš otrčati,
odnijet baki u njen stan,
milošče ze rođendan.
Nemoj šumom ti lutati,
Vuk te može progutati.

Crvenkapa put već zna
i potrća sretna sva.
Kroza šumu ona kreće,
a po šumi svuda cvijeće,
bere baki struk po struk,
kad na jednom dođe vuk.

Upita je: Kuda mala?
Nosim baki,mama dala.
Nosim vina i kolača,
bolesna je,nek’ ojača.

I vuk ode,stara hulja,
bakinoj se kuči šulja.

Živu baku progutao,

njenu kapu natukao,
spvačicu obukao,

u krevet se zavukao.

Crvenkapa stiže: Bako,
zašto ti je lice tamno jako?
Velke oči,usta?
Muči li te bolest pusta?

Vuk se smije.To je zato:
da te bolje pojedem,zlato!
I vuk zine,pruži šape,
i već nesta crvenkape.

Kraj kuće se lovac stvori.
Čuje vrisak,pa otvori.
Vidje što se tu dešava.
A u kući vuk sam spava.


Digne pušku i opali.
Težak vuk se na pod svali.
Pa raspori trbuh vuku,
nađe baku i unuku.

Obadvije žive i zdrave,

a vuku u trbuh stave kamenja,
toj zvjeri gadnoj.
I bace ga u bunar,na dno!

Cini mi se da nije bas kao ona koju sam ja znala ali je najpribliznija i jedina koju nadjoh. Ako neko zna jos neku verziju u stihu neka posalje. Molim vas. Please

------------------------------------------------

Znala sam i Kozu i 7 kozlica ili jarica ali to nigde nisam mogla da nadjem. Posaljite ako imate

Meni je u secanju otalao samo malo i to u fragmentima

Koza rece kozlicima

Vraticu se odmah svima

Ne pustajte vuka uci

On se moze preobuci

Prepoznat se moze lako

Glas je njegov dubok jako

A sape mu crne

Znajte, kuca li ne otvarajte

A'l uskoro Tuk-tuk-tuk

Na vratima kuca vuk

...
Otvorite sami
Vasoj miloj mami

U gori sam bila

Hladne vode pila

Napasla se travice

I zelene sumice

Nosi mama vama

Puno vime mleka

Pa tece k'o reka

Niz nozicu u travicu
 ...
Ne prevari vuce nas
Izdaje te vucji glas
...
Do mlinara tad otkasa
Da mu sapu pospe brasnom

Secam se jos po nekog stiha ali nikako da nadjem celu verziju.

SALJITE AKO ZNATE OVE VERZIJE BAJKI

Hvala unapred 
------------------------------------------------------------ 

Zahvaljujuci jednom ljubaznom Damiru koji zna ovu pesmicu evo i pesmice o Kozi i kozlicima u stihu

Damir said... Vuk i sedam kozlića

Koza reče kozlićima
vratit ću se odmah svima.
Ne puštajte vuka ući
on se može preobući.

Prepoznat se može lako,
glas je njegov dubok jako,
a šape mu crne znajte,
kuca li ne otvarajte

A'l uskoro tuk-tuk-tuk!
Na vratima kuca vuk:
Otvorite: "To sam ja,
vaša draga majčica"

Kozlad na to sva pretrne.
Glas je dubok, šape crne:
"Ne prevari vuče nas
izdaje te vučji glas!"

I vuk ode, kupi krede
velik komad i pojede,
da promjeni boju glasa.
Do mlinara tad otkasa,

Natjera ga prijetnjom strašnom
da mu šapu pospe brašnom.
I otrči vujo stari
da kozliće nasamari.

Otvore mu, jao muka!
Ugledaše strašnog vuka.
Pod krevet il' iza peći.
valjalo je sad uteći.

Ali spasa nema, jao!
Vuk kozliće progutao.
Tek najmlađi živ je bio,
u ormar se sata skrio.

Kad se majka vrati kući,
njeno srce htjede pući.
Al se javi kozlić: "Mee!"
"Živ sam, draga majčice!"

Majci milo, al se sjeti
treba nešto poduzeti,
jer lopuža ona prava
preždro se pa negdje spava.

Zgrabi škare sad u ruku
pa potrči šumom vuku.
Djecu vadi, svi su zdrav.
Kamenje u vuka stavi.
Vuk ožedni, hulja stara,
dogega se do bunara,
Al kamenje pretegnu,
u bunar ga potegnu.
Izvući se više ne će.
Koza s djecom kući kreće.

Noc

Noc, Noc, zvezde i ti. U sobi se cuju samo monotoni otkucaji sata. Potsecaju da vreme ide, prolazi, leti. Sapucu da je leto svakoga trenutka sve blize. Da, a opet tako daleko.

Sedim na peci i gledam u tamu dvorista. Ulicne svetiljke prosule su svoje iskrice po krovu garaza i delovima dvorista, ali ne uspevaju da razbiju tamu noci. Tek po koji prozor jos svetluca od raznobojnih lampica. Drvece mi mirno dozvoljava da sve to posmatram kroz mrezu njihovih ogolelih grana. Zvezde trepere svojom srebrnastom svetloscu i pokusavaju nesto da mi kazu, poruce, ali daljina. Da, opet daljina. Zasto su sve lepe stvari tako daleke, nedostupne? Zbog cega je leto tako daleko? Zbog cega . . . ? Pitanja. Opet pitanja.

A ja sedim na toploj peci i u mislima, secanjima, u snovima pokusavam da nadjem odgovore. Najlepsi su oni koje mi daju masta i snovi. Najlakse se prihvataju kao oni pravi. Sanjam setnju sa rukom u necijoj ruci dok nas zvezde prate. Mastam o veceri uz svece i odmoru sa glavom u necijem krilu dok mi mrsi kosu i prica, prica. Glas. A taj glas kao sumor vode sa izvora, kao saputanje lisca na povetarcu ispunjava sobu, ispunjava moje srce. S vremena na vreme na moje usne se spusti poljubac. Vreo, dug, nezan. Mastanja, snovi, a stvarnost? A stvarnost je daljina, tama, noc.

Gledam u noc, sedim na toploj peci i uporno pokusavam da odgonetnem sta to zvezde pokusavaju da mi poruce. A ti? Ako ti razumes njihov jezik reci ce ti da mislim na tebe, da sanjam tvoje poljupce, da zelim da se budim pored tebe. Reci ce ti . . . Ne, nece ti nista reci jer je to sve samo san jednog usamljenog srca.

By DeeDee  (02.01.2003.)