Setnja

Vece. Cudna svetlost obasjava nebo, karakteristicna samo za zimske noci. Ona sedi na toploj peci pogleda uprtog u ruzicasto  nebo. Zvezde su odlutale nekom drugom da osvetljavaju put, a tihi zvuci muzike ispunjavaju tamu sobe. Pramenovi mokre kose joj miluju lice, dok ona sedi pogleda prikovanog za nebo. Kao da nesto ocekuje. Tiho, otsutno pevusi uz muziku, a muzika stara, dobra, budi secanja iz mladosti. Srce pocinje jace da lupa, treperi, plima neobicnih osecanja joj preplavi telo. Neverovatna neznost i lakoca je ponese . . .  ponese je u njegovo narucje. On je prigrli i spusti topao, nezan poljubac na njene usne. Ona ostade bez daha i istopi se u njegovom zagrljaju. Ali, on, . . . on, on nije duh iz proslosti. On je duh ovih dana.

Njegova crna kosa i zelene oci je proganjaju u snovima. Njegove duge, nezne prste oseca na svom licu cak i danju. Njegove reci joj odzvanjaju u usima, a njegove usne joj oduzimaju dah kad god se Cohen oglasi, kad god ekran zasvetli, kad god joj pogled padne na  belo - zuti  koverat, kad god mali dalmatinac iz vitrine nemo zalaje ponosno pokazujuci  "medalju". Ispunio je njeno srce, okupirao njene misli, uneo cudan nemir u njen zivot. Pocela je budna da sanja i sada je u njegovom narucju.

Njegovi prsti su u njenoj kosi dok mu ona ljubi oci, nos, usne i karakteristicnu rupicu u bradi. On otvara oci, uzima je za ruku i nastavljaju setnju. Nevidljive niti osecanja vuku konce u njihovim zivotima i oni kao marionete prate scenario koji je ispisala sudbina. Njegova ruka je preko njenog ramena. Njena oko njegovog struka. Ceo svet je njihov. Koracaju polako plocnicima samo njima poznatih ulica. Stopala im ne dodiruju zemlju, a usne se opeet i ponovo spajaju u poljubac. Njena kosa nemirno leprsa na povetarcu dok on bez uspeha pokusava da je ukroti, a onda joj svu kosu prebaci preko lica pokusavajuci da je sto vise zamrsi. Ona se izvuce, spusti glavu, a onda je zabaci unazad. Slap kose polete kroz vazduh i njihovi pogledi se sretose. Njegove usne potrazise njene i oprostaj zameni kaznu za mali nestasluk. Ona poljubi te nestasne prste, a onda se opet uvuce u njegov zagrljaj. Iznenada se naglo izvuce i koracajuci unazad ispred njega poce da mu salje poljupce dok se ne sakri iza prvog ugla. On prodje praveci se da je ne vidi i ignorisucinjene korake iza sebe. Kad se dovoljno priblizila on se naglo okrete, uhvati je oko struka, podize s lakocom i poce da vrti. Njen smeh zazvoni kao hiljadu zvoncica dok im se oboma ne zavrte u glavi. On je spusti i uz smeh pocese da koracaju kao pijani oslonjeni jedno na drugo. Prolaznici su zastajali i posmatrali ih, neki sa cudjenjem, a neki sa nemim odobravanjem uz smesak. Oni zastadose i pogledase oko sebe, zatim pogledase jedno u drugo i slegose ramenima. Nastavise dalje. Opet je njegova ruka prigrli i spusti se na njeno rame. Njena ruka je oko njegovoga struka. Njegove usne se na trenutak spustise na njene. Tople, nezne, a onda podize glavu i pogleda u nebo zvizducuci kao da ne zna o cemu se radi. To je bio odgovor na njen upitni pogled, ali dovoljno da i ona nesto smisli. Koracaju polako dok ona bezuspesno pokusava da ga saplete. On je nezno pljesnu, a ona se buntovno izvuce iz njegovog zagrljaja. Odalji se od njega spustivsi glavu i napucivsi usne. Poce da se duri kao malo dete kome je oduzeta omiljena igracka. On joj pridje, blago je uhvati za bradu i podize glavu. Nezno joj prstima ispravi namrsteno celo, a kaziprstima njene jos napucene usne razvuce u osmeh. Ona prsnu u smeh, a on je privi uz sebe. Ona zagnjuri glavu u njegove grudi, a on je steze jos jace mrseci joj kosu. Stajali su trenutak tako kao da zele da se stope u jedno, a onda zagrljeni nastavili u noc.

Da, noc. Ruzicasto nebo i tama. Ona i dalje sedi na toploj peci pogleda uprtog u nebo. Sama. Opet pocinje otsutno da pevusi uz muziku. Pramenovi kose joj nemirno padaju na lice i ona mahinalno pokusava da ih skloni, ali bezuspesno. Nema vise jegovih neznih prstiju, toplih poljubaca. Samo ruzicasto nebo i tama. Ali, . . . ali, mozda ce se ipak jednom sresti.

 By DeeDee (24.01.2003.)