Polako koracam stazom i pozdravljam ptice, masem drvecu, javljam se radosno travi, potoku. Staza je jos vlazna od jucerasnje kise ili je to mozda rosa? Sicusne kapi veselo svetlucaju svojom iskricavom svetloscu sa polegle trave. Pticice cvrkucu svoj pozdrav Suncu, lete od jednog drveta do drugog, a onda nestasno skakucu po travi.Pevuse mi nesto svojim umilnim glasom, ali ne razumem. Ne, ne razumem sta mi porucuju, ali, ali osecam. Osecam neznost, radost, osecam lepotu. Srebrne jele i ponosni borovi masu svojim granama i sumore svojim iglicastim listicima. Osecam njihov miris, pokret, a vitke breze zanosno masu svojim dugim, trakastim granama. Mali potok zubori svoju pesmu, svoj pozdrav. Radosno zuri negde svojim udubljenim koritom skakucuci lagano sa kaskada koje pokusavaju bezuspesno da ga zbune na njegovom putu. Izgubi se na trenutak ispod drvenog mostica ili zaroni u tamu cevi ispod staze, a onda se javi sa druge strane jos glasniji, jos veseliji i razigraniji. Sve odise nekim cudnim mirom, spokojem. Harmonija i ljubav. Da, ljubav. Prosto se oseca. Ona cista, prava, iskonska. Toliko je jaka da mozes da je osetis, dotaknes. A ja, ja sam tek neki stranac, uljez, kome je dopustano da na tren ucestvuje u tome.
I dalje koracam stazom. Pozdravljam ptice, masem drvecu, javljam se radosno travi, potoku srecna sto su mi bar na trenutak dozvolili da budem deo njihovog sveta. Sveta u kome radost, veselje, postovanje i ljubav . . . da, ljubav, nisu samo zaboravljeni pojmovi i reci cije znacenje mnogi moraju da potraze u enciklopedijama i recnicima stranih reci i izraza gde se po navici jos uvek prepisuju u svakom novom izdanju.
By DeeDee
No comments:
Post a Comment